Манастир Дионисијат

Манастир Дионисијат

Манастир Дионисијат смештен је на високој стени на морској обали при рубу огромног шумовитог кланца међу манастира светог Павла који је удаљен око сат хода и манастира Григоријата. Овај манастир сасвим је окружен високим зидинама с пушкарницама, налик средњовековном замку и изнутра је поприлично тесан.

Основао га је у 14-ом веку преподобни Дионисије, који је дошао из Корче из Македоније. Уз посредовање свога брата Теодосија, у то време митрополита, средства за издрадњу добио од цара Алексија Комнина трећег.
Цар Алексије није одбио да помогне монаху и манастир је подигнут, али још пре завршетка градње бива опљачкан од разбојника који су уз то и све монахе одвели у ропство. Преподобни Дионисије успео је да их откупи захваљујући дару који је добио од цара. Манастир је обновио његов наследник, преподобни Домитије.

Саборна црква манастира Дионисијата је из 16-ог века и посвећена је Рождеству светог Претече и Крститеља Господњег Јована. То је и нарочито поштован празник овог грчког манастира. Храм је величанствен, а његови зидови осликани фрескама из 16-ог века, делом Теофана критског. Из тог времена је и висока манастирска кула. Осим саборне цркве постоји још и једанаест параклиса. Овај грчки манастир је прешао на општежиче 1805 године.

Чудотворне иконе манастира Дионисијат су Богородица Похвала,
часног Претече и Крститеља Јована.

Од манастирских светиња чувају се део животворнога Крста Господњег и делови моштију следећих светитеља: десна рука Јована Претече и Крститеља Господњег украшена драгоценостима, десна рука светог Јована Милостивог, светог Јована Молчалника епископа колонијског, свештеномученика Василија, Модеста патријарха јерусалимског, и свештеномученика Антипе, светог апостола и евангелисте Луке, а такође и миро светог великомученика Димитрија Солунског и вериге светог апостола Петра.

Стара библиотека садржи преко 800 рукописа и преко пет хиљада књига. У збирци се чува и један изузетан Псалтир исписан на пергаменту, грчког цара Алексија Комнина.

Данас се манастир налази на петом месту светогорске хијерархије.
У манастиру данас се подвизава преко 50 монаха, као и 20-так по другим стаништима.