
Манастир Каракал
Манастир Каракал се налази на североисточној страни Свете Горе, дaље од морске обале због бојазни од гусара, међу густим воћњацима. Пола сата хода до мора и исто толико до оближњег Ивирона. Сама реч КАРАКАЛ, може да значи турски назив „црна кула“, али и име римског цара Каракала.Али је најизвесније да је име добио по честом грчком презимену „Каракалос“, по монаху тог имена почетком 11-ог века.
У периодима крсташких похода, најезди Сарацена и гусара, као и други манастири Свете Горе атонске,Каракал проживљава пустошења и разарања.
Монаси овог грчког манастира, учествовали си у ослободилачкој борби против Турака.
У 16-ом веку манастир обнавља молдавски властелин Петар који се ту и подвизава под именом Пахомије, као монах, до краја живота.
Манастир има за светогорске манастире карактеристичан облик четвороугаоника у пројекцији, високе утврђене зидине које се завршавају назиданим келијама. На западној страни уздиже се дивна монументална кула.
Саборна црква посвећена је светим Апостолима Петру и Павлу, а подигнута је у 16-ом веку овај празник слави се 12. јула по Григоријанском календару. Храм има традиционалну конструкцију свода са куполом на четири стуба, крстообразан у пројекцији, са литијним тремом и папертом, над којим је подигнут невелик звоник. Храм је обновљен у 18-ом веку, а сачуван је и живопис из тог времена. Осим Саборне цркве овде постоји још пет параклиса.
У манастиру се чувају следеће светиње: честице живототворнога дрвета Крста Господњег и моштију светитеља: апостола Вартоломеја, великомученика Меркурија, Теодора Тирона, Јована Милостивог, Јована Претече, свештеномученика Харалампија, мученика Ореста и Аверкија Јеропољског.
Библиотека располаже старим књигама и рукописима.
Данас се манастир налази на 11-ом месту светогорске хијерархије и ту се подвизава тридесетак монаха, међу којима и отац Сава.